Gaze nas i onda nas optužuju što se okrećemo prošlosti


Bježati u prošlost ili u budućnost, to je već kritika sadašnjeg vremena, a da ništa o njemu ne kažete

Čovjek se voli sjetiti nečega lijepog, a psihologija je postavila stvari tako da potiskujemo sve ono što je loše, što na neki način boli. Kaže to sociolog Esad Bajtal za srpska.info, i dodaje da naša podsvijest radi tako da konzervira ono najljepše u našim životima kako bi životu dala energiju i nadu.

Ako je to lijepo bilo juče, onda želimo da se sjećamo tog juče i istovremeno želimo da tako bude i sutra. Mi iz sadašnjeg trenutka bježimo ili u prošlost ili u budućnost, onda kad on nije onakav kakav bismo željeli da bude i kada sadašnjost nije u skladu s našim nadama, željama i očekivanjima. Bježati u prošlost ili u budućnost, to je već kritika sadašnjeg vremena, a da ništa o njemu ne kažete, rekao je Bajtal.

Dodaje da danas imamo hiljade razloga da ovo vrijeme u kojem jesmo kritikujemo.

Imamo najmanji životni standard u Evropi, imamo silne afere, ubistva, samoubistva. To je sve crno i onda se oni koji su nas zavili u crno iščuđavaju da se, zaboga, bez razloga okrećemo prošlosti. A u toj prošlosti, u odnosu prema ostalom svijetu, bilo nam je sasvim solidno. Nije bilo odlično, bilo je mana i propusta, ali je bilo besplatno školstvo, besplatno obrazovanje, plaćeni godišnji odmori sa dodatkom. Sve smo imali i bilo nam je malo, pa su se našli neki ljudi, znamo koji, koji su htjeli nešto više preko vlastitih mogućnosti, pa su nas strpali pod vlastite noge. Gaze nas i onda nas optužuju što se okrećemo prošlosti, jasan je Bajtal.

Činjenice to govore, dodaje on, i postavlja retoričko pitanje: zar je bolje imati plaćeno nego besplatno obrazovanje, zar je bolje plaćati lijekove nego ih imati besplatno, zar nije bolje moći ići na more i pri tome ti to bude plaćeno, nego ne ići nikako i sanjati more, zar je bolje živjeti kopajući kontejnere, nego imati tri obroka u vlastitoj kući, zar se bolje hraniti u onom što oni nazivaju narodne kuhinje, nego imati vlastitu…?

Najmanje narodni mogući fenomen nazvali su narodnim kuhinjama. Narod nije želio narodne kuhinje. Narod želi vlastitu kuhinju, u svom stanu. Sve smo to imali juče. Pošto ovo danas narod ne može da prihvati, a kukavički ne smije da se pobuni, jer ga ovi odmah tuku policijom, onda se narod sjeća tog lijepog prošlog vremena, objašnjava Bajtal.