Miris hrane u stubištu posvađao komšije: ‘Došli u opancima, a sad uskočili u cipele’
Čitateljica iz Bugojna koja, kako tvrdi, godinama kiseli kupus u svom stanu, ove je godine doživjela pravu neugodnost od svoje komšinice. Naime, za vikend je radila sarmu pa je tako otvorila bure u kojem kiseli kupus te se očito taj miris proširio i na hodnik zgrade što je očito zasmetalo njezinoj komšinici.
“Zamislite vi tu bahatost, ona meni zvoni na vrata da mi kaže da joj smrdi moj kupus. Kao da sam joj pred vrata stavila. Kulturno sam joj odgovorila da meni to nije smrad, a pitala sam je i na čemu je ona odrasla tako fina ako joj to smrdi. Komšinica se samo okrenula i nešto promrmljala’’, navela je ogorčena Bugojanka.
‘Došli u opancima, a uskočili u cipele’
Priča o reakciji ove Bugojanke izazvala je bijes , a javili su se komšije koji su komentirali ovaj nesvakidašnji potez.
”Mene smetaju oni koji su došli u opancima, a sada su uskočili u cipele i žuljaju ih. Kome smrdi neka se vrati kući na svjež zrak’’, ironično je komentirala komšinica.
”Kako su svi fini, otkud su došli? Uvijek su ljudi pripremali zimnicu, a sada se svi prave gospoda. Sve im nešto smeta i frču nosićima’’, dodala je druga komšinica.
”Nekada se znalo ko kuha kafu, ko kuha sarmu, a tko peče kolač i nikada nikome ništa nije smetalo. Smeta vam miris domaće hrane, a hrana iz dostave vam odgovara. Kupus ne smrdi u nekoj poklopljenoj bačvi’’, komentar je komšinice koja se prisjetila minulih vremena.
Građani su zaključili kako ljudima u ovim vremenima nedostaje više međusobne tolerancije i dobro komšijskih odnosa.
”Meni je sve to pomalo žalosno, još nedavno nije bilo stana iz čijega se podruma nije osjetio miris kiselog kupusa, raznog ukiseljenog povrća i pečene paprike. Najbolje u svemu tome je da su komšije tada razgovarale i ponosno jedna drugoj darovale svoje proizvode, pa je tako moja mama nakon ajvara počela raditi i pinđur. Nitko se nije žalio na tamo neki smrad. Krajem zime, ako netko više nije imao kiselog kupusa, dobio bi koju glavicu od komšinice kojoj je ostalo’’, nostalgično se prisjetila Bugojanka.
”Živim u zgradi i svjesna sam da smo različiti. Kad nešto kuham šta intenzivnije miriše uključim mapu i otvorim prozor. Ne provjetravam kuhinju na stubište. Osim toga, moj je stari govorio da je sarma kuhana kad svi kaputi mirišu na nju’’,
