Zapis o Bugojnu iz 1937.g


Zapis o Bugojnu iz 1937.g

Radna snaga je vrlo jevtina.
Po tri do deset dinara za jedan radni dan.A taj radni dan počinje već ranom zorom,pa traje katkad do kasno u noć.Nikad nije sigurno dokle će trajati.

Uostalom,to je djevojkama koje rade svejedno,jer ionako bi besposlene sjedile kod kuće.Ovako bar zarade neki dinar.
Tako su rezenovali nekoliko bugojanskih trgovaca,kojima je trgovina slabo išla,pa su sračunali da će bolje zaraditi ako otvore fabriku trikotaže.
Tako su one morale raditi za vrlo nisku nadnicu.

Jer ako jedna neće,ima ih mnogo koje čekaju.Tako je zarada u malim fabrikama trikotaže za dvanaestsatni radni dan iznosila -četiri dinara.
Preko cjelog dana ulice su prazne.Tek kasno popodne ljudi se sakupljaju po krčmama i iz dremeža ih trgne snažni i vedri glas Safeta Haračića,prodavca novina.

Njegov prolazak kroz kafane i ulice jedini je događaj koji ima u sebi neke životne dinamike i koji čas podsjeti ljude:da negdje daleko tamo od ove zabačene provincije život pulsira jednim snažnijim tempom.