Ništa isto nije, ali živjeti se mora...


Stiže zima. Korak po korak. Kiša nas dočekala jutros, pa se opet 'smirilo', pa se opet sprema. Ulice našeg grada skoro puste.

Na ulicama tek oni koji negdje žure sa posla ili nekim obavezama ili plaćaju račune. Neki će samo na kaficu, pa opet kući. Oni što rade čekaju kraj radnog vremena. “Da je malo ranije 'kliznuti'“, vrti se po glavi.

Pa sve tako. Četvrtak je , 15. 10. Prošetali smo gradskim ulicama. Tek rijetki prolaznici. Lokali skoro pa pusti.

Kiša i nestabilno vrijeme su učinili svoje. Kreće i izborna kampanja. Svako se okrenuo sebi, takav vakat je došao.

Ko radi radi, ko ne radi, šta će. Ko mu je kriv? Nije niko, a krivi su svi. Kemura sklanja štand. Niko nije prošao da ga nije pozdravio.

Kemura je gradska, fina raja. “Dosta za danas“, odgovara i pakuje se. Ispred BH Telecoma gužva. Korona, maske, redovi. Neki su krenuli, pa neće.

Nemaju ni živaca čekati. Platit će se, mora. Danas ili sutra. Kažu 'ne valja ući u vikend'. A Bugojno ko Bugojno.

Lijepo je prošetati, iako više ništa nije isto. Neće nikada ni biti. Pomalo smo izgubili i dušu. Tek rijetki na ulicama, pričaju, polemišu... Reprezentacija BiH, korona, kiša...