Demobilisani borci iz sva tri naroda u BiH dijele istu sudbinu - obespravljeni, nezaposleni, poniženi. Nesavjesna politička elita i ratni profiteri i tajkuni doveli su boračku populaciju na ivicu egzistencije.

Vlast je zaboravila na žrtve koju su dali borci. Okrenula se svojim interesima, a boračku populaciju ponizila i dovela do prosjačkog štapa, tvrde demobilisani borci sve tri strane.

U ratu heroji i branioci, u miru - robovi!

Kada je prvi predsjednik RBiH, rahmetli Alija Izetbegović izrekao čuvenu rečenicu “Velikim Bogom se kunemo da robovi biti nećemo”, sigurno nije mislio samo na ropstvo pod drugim narodima, nego i na ropstvo u ekonomskom smislu. 

Nažalost, nakon i poslije rata veliki broj građana BiH jedva preživljava, dok elita malobrojnih ima sve (nezaslužene) privilegije, ogromne plaće, paušale, naknade, vile, kule, gradove... 

Gotovo da ne prođe sedmica, a da u medijima ne osvane priča o tragičnim poslijeratnim sudbinama u ratu golobradih momaka, heroja, junaka odbrane, koji su prepušteni sami sebi, bez pomoći države koju su branili i odbranili. 

I samo kratak pogled na ratnu fotografiju  govori više od ijedne riječi. 

Govori o tome da su -  poslije rata - heroji poput mnogih naših saboraca  ipak postali robovi. Robovi koji jedva mogu da osiguraju hranu, minimalno školovanje i osnovne potrepštine svojoj djeci. 

U ratu heroji, u miru neimari , a samo žele život dostojan čovjeka. Oni nemaju ni to!