BALKANAC SE LAKŠE NAVIKNE NA STRES NEGO NA MIR
BALKANAC SE LAKŠE NAVIKNE NA STRES NEGO NA MIR
Ovo nije fraza. Ovo je psihološki obrazac.
Balkanac je odrastao u sistemu gde je napetost bila norma. Kriza, neizvesnost, pritisak, stalno snalaženje. Mozak se formirao u režimu pripravnosti. Stres nije kvar sistema – stres je sistem. Kad je stalno „nešto“, čovek zna ko je, šta radi i protiv čega se bori. Identitet se gradi kroz otpor.
Mir je problem jer ne daje instrukcije.
Čim nema problema, Balkanac ne zna kako da se ponaša. Prva misao je: „Ovo ne valja, sad će doći crni dani.“
Kad pritisak nestane, nema spoljnog neprijatelja, nema haosa koji opravdava unutrašnju napetost. Tada isplivava ono što je godinama potiskivano: umor, praznina, besmisao, neobrađene emocije. Mir se tada ne doživljava kao olakšanje, već kao pretnja. Kao vakuum. Kao gubitak kontrole.
Nije navikao na mir, prosperitet, regres, uživanje bez problema. Naučen je da se opusti tek kad je teško – jer tada zna šta mu je zadatak.
Zato mnogi podsvesno proizvode stres. Drame, konflikte, stalno „nešto“. To nije glupost. To je naučeni mehanizam preživljavanja. Poznata bol je podnošljiva. Nepoznat mir nije.
U uređenim sistemima ovo puca po šavovima. Nema spoljnog haosa da nosi dan. Sve je tiho, predvidivo, administrativno čisto. I tada Balkanac često ne zna šta će sa sobom. Nije slab. Nije razmažen.
Samo je programiran za drugačije uslove rada.
Profesionalno: izuzetna izdržljivost u krizama, ali problem sa stabilnošću.
Psihološki: lakše je pregoreti nego se smiriti.
Životno: lakše je trpeti udarce nego sedeti u tišini sa sobom.
Brutalna istina: mir traži unutrašnju strukturu. Stres je daje spolja.
Ko ne nauči da izgradi mir iznutra, stalno će ga rušiti spolja. Ne zato što voli haos, nego zato što bez njega ne zna ko je.
Ovo boli. Zato i oslobađa.
Autor: Papirologija-Bürokratie
